nazivbible

Локација:

Трг Слободe бб
32230 Гуча, Србија

Телефон:  032/855-788

O нама

   Kњижни фонд тренутно броји 32000 примерака. Књиге се набављају откупом Министарства културе, сопственом куповином, поклонима аутора или издавача. Библиотека има око 800 чланова, чију већину чине ученици Oсновне школе.

Библиотека је функционисала у саставу Центра за културу, спорт и туризам. Скупштина општине Лучани је крајем 2008. године донела одлуку о оснивању Библиотекe општине Лучани у Гучи, као самосталне установе. 

Поред основне делатности, рада са читаоцима, библиотека се бави издаваштвом, организацијом књижевних вечери, радионица за децу, трибина, изложби...

Библиотека је у 2011. години  уписала 520 корисника. Највећи број  корисника Библиотеке су  ученици основне школе  338, затим  средње школе 44, радници 128, студената 10 . Ово није стваран број корисника , чланарина се води од дана уписа до наредне године, што износи око 750 корисника.

Укупан број позајмљених публикација у Библиотеци је 7.494. пружено је око 290 усмених информација, 700 интернет услуга. 

 Приновили смо 1 451 књигу. Одељење одраслих је приновљено са 1037 књига. Поклоном Министарства културе из откупа 2010 приновили смо 659 књига. Поклоном разних дародаваца добијено је 73 књиге. Највећим делом Библиотека је своје фондове попунила из буџета општине Лучани, приновљено је 719 књига. Најмлађи корисници су добили 414 нових публикација.

Урадили смо и делимичну ревизију фонда и том приликом отписали 1085 оштећених публикација.

Своје фондове Библиотека је приновила са 798  књиге.Одељење одраслих је приновљено је са 588 књига,  и 210 дечијих . Поклоном   Министрства за културу  из откупа 2009  приновљено је 253 примерка. Поклоном разних дародаваца добијено је 40 књиге. Највећим делом своје фондове библиотека је обновила средствима из буџета Општине Лучани, приновљено је 289 књига, сопственим приходима 6 примерака.

     Библиотека је у 2010. години уписала 582  корисника (око 22 % више него у преходној години). Највећи број корисника Библиотеке су ученици основне школе, уписано у 2010. години 294,  затим ученици средње школе  64, радници у друштвеним делатностима  59, радници у непосредној производњи 14, студената 15, предшколаца 71 и 45 пољопривредна произвођача. Ово није стваран број корисника, чланарина се води од дана уписа до наредне године, што износи око 1032  члана Библиотеке. 

Библиотеку је у 2010. години посетило 16 % корисника више него у претходној години.

Укупан број публикација које су позајмљене у библиотеци је 6.756 што је више 12% од претходне године . Пружено је  око 202  усмених информација везано за фондове библиотеке ,    647 интернет  услуга.

Пружена је помоћ при одабиру и сакупљању векиког броја научних, семинарских и дипломских радова. 

Захваљујући праћењу издавачке политике и приновљеном броју актуелних издања успели смо да број корисника и издатих публикација буде знатно увећан у односу на претходну годину.

Морамо истаћи да смо поштовали препоручене мере  штедње средстава буџета , али  да смо уз лично залагање и искуство успели да испоштујемо   потребе великог броја  корисника. 

       Библиотека је у 2009. години приновила књижни фонд са око 700 примерака публикација, највећим делом поклоном Министарства културе редовном акцијом откупа књига, поклонима аутора,  најмање куповином сопственим  средствима. Почетком  нове школске године, од 1. септембра 2009 године  библиотека  ради целодневно радно време од 7-18 сати, што је утицало на повећање броја корисника.   У предходној години имали смо 384 чланова а у  2009 год.  554 уписаних  чланова у библиотеци.  У претходној години, библиотеку је посетило 4.500 корисника, и користило  6500 књига. Као и предходних година , и прошле године смо имали  велики број студената који су користили наше фондове и фонд Завичајне библиотеке за израду својих семинарских  и дипломских радова. Тако смо у предходној години у нашој Библиотеци имали и посете студената из Рима.                                                                                        

Најбројнији корисници Библиотеке су ученици основне и средње школе, радници из друштвених делатности, радници  из непосредне  производње , пензионери. Оно што нас радује то је да наше фондове све више користе и земљорадници, понајвише у зимском периоду. Трудићемо се да нашим радом, праћењем издавачке продукције,  избором књига  што више књигу приближимо нашим грађанима.

Историјат

Библиотека у Гучи

 Како се развијала писменост, тако је расло и интересовање за нове књиге код многих Драгачеваца. Поред игумана и јеромонаха, као претплатници у 19. веку јављају се и попови, кнежеви, учитељи, чиновници, трговци и богатији људи, који су желели да им се деца, читајући књиге, што боље образују и просвећују. Неке од ових књига уступане су црквама, неке школама, а највећи број их је остајао у приватним библиотекама.

   За културу и библиотекарство Драгачева веома је значајна 1933. година, када су (17. фебруара) браћа Свето, Спасоје и Ђорђе Ђорђевић основали у својој књижари Народну књижницу и читаоницу "Драгачево", која је при оснивању имала 70 књига. (Треба подсетити да су у то време на подручју Драгачева радиле само две књижнице и читаонице - при Основној школи у Лучанима и Ртима). Већ првог дана по отварању књижнице у Гучи "Чачански глас" је објавио: "У срезу драгачевском има врло мали број оваквих установа. Читаоница у Гучи имаће утолико већи значај што ће њоме, путем сеоских писмоноша, моћи да се служи цео срез...Изгледа да број књига неће бити довољан узимајући у обзир велико интересовање".

   О неким школским књижницама пише и Милисав Д. Протић Гучанин у својој књизи "Драгачево и његови славни синови". Говорећи о школи у Гучи, он истиче: "Школа је имала одличну библиотеку". Даље наводи да је, заједно са школском архивом, и она страдала за време Првог светског рата.

   Све су књижнице и читаонице добро радиле, осим оне у Гучи. Број књига је све више повећаван, јер су помагале општине, земљорадничке задруге и појединци. Књижни фонд је био веома разноврстан и квалитетан, а било је и књижевних часописа (Српски књижевни гласник, Полет). Међутим, књижница и читаоница "Драгачево" у Гучи, која је добро почела, полако се гаси. Један од оснивача, Ђорђе-Ђоко Ђорђевић, студент права, био је обележен као "левичар", па му је полиција често претресала стан и књижару са књижницом, што је одбијало и купце и читаоце. У таквим приликама Богосав Броћић, обућар, отворио је нову књижару, а учитељи гучке школе нову књижницу и читаоницу.

   Године 1937. у Гучу долази учитељ Миладин Ивановић. Млад, амбициозан, опредељен као комуниста, веома је утицао на друштвени и политички живот варошице. Његовим заузимањем пренета је у пролеће 1938. године, књижница из школске учионице у закупљену и за њен рад прилагођену кафану Јеротија и Радомира Комадинића. У нову књижницу и читаоницу био је учлањен велики број читалаца, већином ђака и студената, али и радничке и сеоске омладине, чиновника, трговаца и занатлија. Од њихове чланарине и разних помоћи књижни фонд је стално увећаван. Књижница је радила поподне сваког дана, а књиге су издавали дежурни чланови Управе или књижничари-волонтери. Просторија је била велика и погодна за разне културно-забавне активности, па и за рад дилетантске и музичке секције. Књижница је постала најомиљеније место за окупљање гучке омладине, одраслих, као и првих туриста, јер су у њој повремено одржавана разна предавања, а организовани су матинеа и игранке. У програмима дилетантске секције, који су извођени у хотелима "Оријент" и "Броћић", била су дела Стерије, Трифковића и Нушића, а рецитовани су и стихови домаћих и страних песника.

   У Народну књижницу и читаоницу могао се учланити само онај ко није био одан каквом пороку. Редован члан месечно је плаћао један динар чланарине, а млађи од 16 година упола мање. Сваки члан је био обавезан долазити на концерте, предавања, парастосе... и изостати је могао сам услед болести.

   Већ 1939. године, по казивању старијих Гучана, у Књижници и читаоници било је неколико хиљада књига и часописа. Све је било смештено у лепе ормаре. Међу књигама налазила су се издања најбољих и највећих издавача...

   Рад у гучкој Књижници и читаоници текао је добро и несметано све до априла 1941. Те године, од августа до децембра, Гуча је била слободна, али су је Немци 28. и 29. новембра бомбардовали, којом приликом је више зграда порушено и оштећено. Једна бомба је порушила део крова зграде у којој је била књижница и читаоница. Књиге, расуте из ормана по поду, биле су изложене киши и снегу. Дуго времена је прошло док су браћа Комадинићи поправили кров. Но, књижница није радила, о књигама нико није бринуо, па су, незаштићене, за све време рата полако пропадале.

   После Другог светског рата просторија Књижнице и читаонице у Гучи била је одређена за рад друштва за телесно васпитање "Партизан", па су књиге пренете (1948/9) у национализовану трговачку радњу Мила Вучковића. ...Посетилаца и читалаца било је мало. Долазили су само ученици којима је била потребна школска лектира. Омладина је више ишла у новоотворену библиотеку "Црвени кутић", која се налазила у национализованој кафани Дамњана Броћића. Ту је било нових "социјалистичких" књига и штампе, стално је свирао радио, а приређиване су и игранке.

Библиотека општине Лучани у Гучи

Као и гучка, тако су биле занемарене и књижнице и читаонице по драгачевским селима. Ново време хтело је све ново, па и нове књиге и књижнице. Почетком јесени 1948. године, пошто је радња Мила Вучковића додељена трговини, књиге су из ње пренете у "Црвени кутић".

Тамо су стајале у старим ормарима као "другоразредна роба старе Југославије". Тако је било до 1952. године, када је основана Народна књижница и читаоница и смештена у велику салу кафане Дамљана Броћића посебно прилагођену за ову намену. Књиге су стављене у нове ормаре, у којима су, поред нових, нашле место и пробране књиге из "старе" књижнице. Осим неколико столова и столица за читаоце, набављено је и десет шах-столова за шахисте, па је Народна књижница и читаоница радила и као шах-клуб. Оснивање ове књижнице био је прави културни догађај за Гучу  и Драгачево.Поставши најзначајнија установа културе у Драгачеву, из ње су потицале готово све акције у култури (предавња, изложбе, такмичења културно-уметничких друштава, и у Гучи и на терену). Књига и читалаца било је све више...Књижница је радила сваки дан од 14 до 21 сат, а књиге су по ђацима и другим члановима слате и у села...   24. фебруара 1962. године Народни одбор Општине Гуча доноси одлуку о оснивању Дома културе, коме се припајају Народна књижница и читаоница као и општински биоскоп...У том периоду Дом је отворио библиотеке и читаонице, као своје радне јединице, по селима Драгачева: Марковици, Горачићима, Вичи, Каони и Котражи...

 Библиотека општине Лучани, која је била у саставу Дома културе, односно Центра за културу, основана је 2009. године одлуком Скупштине општине Лучани.Библиотека је 2010. године располагала са 29.832 књиге од којих 3.400 дечјих. 

Локација:

Трг Слободе бб
Гуча, Србија

E - mail:

bibliotekaguca@gmail.com

Телефон:

032/855-788

Copyright © 2017, Библиотека општине Лучани, Гуча. All Rights Reserved.

Design by: DiabloDesign.eu